Probudio se u savršeno jutro. Sunce, planine, miris kafe i osmeh žene. Sve je bilo previše dobro. Previše ispravno. Previše.
Nikolas je običan čovek u Andori-la-Velji. Voli ženu, ide na posao, pije vino uveče. Ali ima jednu slabost: laže. Lako. Naviknuto. Bez veze.
Danas će slagati poslednji put.
Već su došli po njega.
Ebreo nema lice. Ne govori. Ne ubija nožem ili rukama. On je tvoja savest koja je postala gusta tama. Dolazi u snu i uzima ono što si izdao. I kad Nikolas zatvori oči da zaboravi prevare, Ebreo će mu pokazati istinu. Polako. Ukusno. Neizbežno.
„Nikad nećeš moći da zaboraviš. I više nikad nećeš biti isti“
Tri dana. Jedna prevara. Jedan susret sa sobom.
„Lovac duša“ nije horor o čudovištima. To je horor o tome kako je lako slomiti sebe kad prestaneš da budeš iskren.
