Tomas se seli u Jork da bi započeo novi život. Želi tišinu, samoću i mir. Ali u zgradi u kojoj iznajmljuje stan živi komšija — Henri. On donosi džem, pite, novine. Smeši se, pozdravlja i nudi čaj. On samo želi da se druži.
Tomas ne razume zašto je ovaj čovek tako nametljiv. Ljut je, iritiran, izbegava susrete. Sve dok mu jednog dana u liftu Henri ne ispriča svoju priču.
A onda Tomas pronalazi kovertu ispod vrata. Unutra — fotografija i poruka. I shvata da je grešio. Da mu Henri nije želeo da smeta. Samo je želeo da bude tu.
Jer samoća nije tišina. To je kada stojiš na balkonu i nemaš kome da mahneš.
Примечания автора:
Ova priča je rođena iz jednog slučajnog susreta, koji nisam doživeo, ali koji mi je ostao u sećanju. Pomislio sam: šta ako osoba koja deluje nametljivo i dosadno, zapravo samo traži nekoga ko će je razumeti?
„Komšija“ nije priča o upadanju u lični prostor. To je priča o tome kako lako možemo dobrotu da shvatimo kao pretnju. Kako se zatvaramo od sveta, jer se plašimo da će nas svet povrediti. I kako ponekad jedna osoba, koja samo želi da bude tu, može da nas podseti da nismo sami.
U ovoj knjizi nema čudovišta, nema mistike, nema potera. Ima samo tišina, čaj, džem i dva čoveka koji su izgubili sebe i mogli su da se pronađu, da se nisu bojali.
Ako se osećate usamljeno — znajte: možda je vaš Henri već tu. Ne oterujte ga.
